Društvo u potpunosti postoji u okviru životne sredine. Osnovne ljudske potrebe (vazduh, hrana i voda) dolaze iz životne sredine, kao i energija i prirodni izvori za domaćinstva, prevoz i proizvodi od kojih ljudi zavise.

Sigurnost ljudi, prosperitet i blagostanje, zavise od zdrave i bogate životne sredine.

Održivo korišćenje prirodnih resursa, prevencija zagadjenja i zaštia prirodnih staništa su ključni za poboljšanje kvaliteta života.

Pošto su prirodni resursi ograničeni, neophodan je razvoj ekološke politike, pogotovo u siromašnim zemljama. Ona treba da sadrži planove korišćenja prirodnih resursa, finansiske poslove za očuvanje, registraciju i žaštitu prirode, zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog žemljišta, mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili masovno vapitavaju stanovništvo za očuvanje prirode.